Koristeći se motivima Krležine drame Adam i Eva, napisane 1922., redatelj Tomislav Radić propituje sličan obrazac muško-ženskih odnosa u trivijalnom, suvremenom kontekstu. Krležinim rečenicama Radić pri tom kontrapunktira gotovo dokumentarne sekvence iz života, pokazujući kako se Krležino mladenačko gađenje nad građanskim pojmom “ljubavi” može aktualizirati i u bitno drukčijem društvenom okružju.